Main Menu

rtv-logo

agropartner poljoprivreda


 

 

poljoprivrednik-160x100

 

 

agroinfotel

 

Godišnja skupština pčelara PDF Štampa El. pošta
Napisao Nikola Vejin   
četvrtak, 19 januar 2017 11:13

Krajem decembra je održana godišnja skupština društva pčelara "Dunav " iz Apatina u banji "Junaković". Nakon skupštine je predavanje održao Slobodan Dolašević prenoseći svoja iskustva o radu na Novom Zelandu i oko organizacije rada na pčelinjaku.

Skupština je počela rad izborom radnog predsedništva, zapisničara i overivača zapisnika, predsednik udruženja Rade Stevanović je pročitao izveštaj o radu  tokom 2016 godine. Udruženje pčelara "Dunav" se povećalo za 22 nova člana, a tokom godine je organizovano i više dešavanja sa ciljem promocije pčelarstva i pčelinjih proizvoda.

Bilo je organizovano predstavljanje pčelarenja u predškolskim ustanovama i u osnovnoj školi. U galeriji "Meandar" je priređena izložba fotografija koje su napravili pčelari. Svaki član uduženja je dao 2 kg meda i to je podeljeno brojnim organizacijama medju kojima su Crveni krst Apatin, PU Pčelica, Ustanova za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju, a prikupljeni med će se i dalje deliti deci.

Apatinski pčelari tokom godine organizuju i tradicionalno savetovanje tokom leta u sklopu manifestacije "Ribarske večeri".  Takođe treba spomenuti i organizovan odlazak na sajmove u Novom Sadu i Beogradu autobusima, kao i obilazak dešavanja koje organizuju druga udruženja pčelara iz Zapadnobačkog okruga.

Nakon izveštaja za 2016 godinu je usledilo čitanje izveštaja nadzornog odbora, blagajnika i sekretara i potom odabir novog upravnog odbora. Potom su podeljena priznanja zaslužnim članovima i ljudima koji su pomogli rad udruženja.

Kao i svake godine skupu se obratio Miodrag Perović direktor Šumske uprave „Apatin“  koji  je ukratko predstavio trenutno stanje na terenu. Nakon toga je odgovarao na pitanja kojih je bilo dosta, pošto ima pčelara koji svoje košnice drže u sklopu "Gornjeg podunavlja". 

Pčelarenje u 2016 godini

Sam početak godine bio dobar i iz zime se izašlo sa prosečnim gubicima od oko 3%. Međutim pčelinje paše tokom godine su bile slabije i pčele su imale dovoljno meda za sebe.

Iako su pčelari izvrcali skromne količine pojavili su se problemi sa plasmanom meda. Cena je bila niža, a kako se bližio kraj godine smanjivao se i otkup.

Aktivno se  tokom godine obavljao nadzor pčelinjaka, ali kao što se moglo očekivati problemi su zabeleženi na onima pčelinjacima koji su zapušteni. Na terene su izlazili pčelari zajedno sa veterinarom, utvrđivali stanje i preduzimali akcije ukoliko je bilo potrebno.

Tokom godine je jednom članu izgorela pčelarska prikolica. Udruženje je razvilo sistem pomoći paketnim rojevima tako da je oštećenom pčelaru donirano pčelinih rojeva koliko je izgubio.

Iskustva sa Novog Zelanda

Nakon skuštine, sledilo je predavanje Slobodana Dolaševića iz grupe Golden bee. Moglo se pored iskustva sa Novog Zelanda saznati i više o uzgoju matica.

Kod nas je značajna kranjske pčele a predavač je pričao o obilasku instituta u Ljubljani koji se bavi praćenjem selacije ove rase pčela. Predstavio je koliko se tome posvećuje pažnje jer se u neposrednoj blizini nalaze tereni gde je dominantna italijanska žuta rasa pčela.

Na to se nadovezalo iskustvo sa Novog Zelanda i način kako se prati stanje sa selekcionisanjem matica. Tamo je razvijeno veštačko osemenjavanje matica jer se time postiže čitav niz pozitivnih rezultata.

Ova iskustva sa Novog Zelanda su nama veoma zanimljiva jer se polako povećava broj pčelara koji tokom zime odlaze tamo na rad. Zbog manje naseljenosti tamo su pčalinjaci više razruđeni i imaju manji broj košnica na jednoj lokaciji, prosečno oko 20.

Pčelari poseduju po par hiljada košnica i zapošljavaju pod nekoliko radnika, od kojih svaki brina za oko 500 košnica. Za pčelarenja koriste isključivo LR košnice i drže ih uvek na paletama što omogućava lakši transport.

Dobar deo zarade novozelandskih pčelara se ostvaruje od strane ratara koji plaćaju dovoženje košnica sa pčelama do njihovih useva. Te cene mogu biti veoma visoke za naše uslove, pa bude slučajeva da se plaća 160 dolara za košnicu  kod uljane repice.

Prodaja meda je tamo malo drugačije rešena jer se med prodaje u tamnoj ambalaži bez obzira od čega je. Druga značajna stavka je to što se tamo nalaze u prodaji uglavnom pakovanja od 250 grama, čime se postiže bolja cena.

Slobodan se pri kraju predavanja osvrnuo na nove vrste pčela i njihovo postepeno uvođenje zbog boljih karakteristika u odnosu na klasične. O tome se kod nas tek sada počinje više pričati, dok u svetu to postaje polako praksa.

Za kraj druženja je organizovan ručak za članove i goste, gde su mogli uz prijatnu atmosferu da razmenu svoja iskustva vezana za pčelarenje.

 
 

Posetilaca

Imamo 70 gostiju na mreži

Prijatelji DAN



daes