Main Menu

rtv-logo

agropartner poljoprivreda


 

 

poljoprivrednik-160x100

 

 

agroinfotel

 

Zimska zaštita voćaka PDF Štampa El. pošta
Napisao Nikola Vejin   
ponedeljak, 19 septembar 2016 14:27

Od radova u voćnjaku tokom jeseni u dobroj meri zavisi kakva će biti sledeća godina. Zimska zaštita voćaka se sastoji od preventivnih i aktivnih mera. Tokom tog perioda se suzbijaju štetni insekti i bolesti koji prezimljuju u pukotinama na kori voća ili u ostacima na površini zemlje.

Tokom oktobra meseca se još obavlja berba jabuka ili na primer dunja. Za uklanjanje opalog lišća se ne mora čekati završetak kompletne vegetacije, ono se može uklanjati postepeno.

Da bi se zaštita obavila na odgovarajući način, potrebno je da se obavi pregled. Ovde je svakako preporučljivo pozvati voćara sa dosta iskustva ili stručno lice da pomogne oko procene situacije na terenu.

Šta se suzbija

U zimskom periodu godine ne daje dobre rezultate kompletna zaštita zasada voća, već se vrši subijanje samo dela štetnih insekata i bolesti. Ovde ćemo nabrojati najčešće, dok je radi tačnog definisanja šta bi u vašem zasadu moglo biti problem zaključuje nakon pregleda na terenu.

Zimska zaštita voćaka od bolesti služi da se suzbiju: Rak koštičavog voća (Pseudomonas mors-prunorum), Šupljikavost lista koštičavog voća (Stigmina carpophilla), Kovrdžavost lišća breskve (Taphrina deformans), Šupljikavost lista i krastavost plodova kajsije (Stigmina carpophila), Rak kore jabuke i kruške (Nectria galligena), Bakterijska palež jabučastog voća (Erwinia amylovora), Rogač šljive (Taphrina pruni), Bakterijski rak kruške (Pseudomonas syringe pv. syringe).

Štetni insekti se suzbijaju u toku zimskog mirovanja, keje oni mogu provesti u formi jaja, lutki ili odraslih insekata. Neki od insekata koji se suzbijaju su: Šljivina štitasta vaš (Lecanium corni), Kalifornijska štitasta vaš (Quadraspidiotus perniciosus), Zelena migratorna vaš jabuke (Rhopalosiphum insertum), Breskvina štitasta vaš (Diaspis pentagona), Šljivina brašnasta (zelena) vaš (Hyalopterus pruni)

Kao što smo spomenuli pre konkretnih koraka zaštite treba obaviti zimski pregled voća. Na osnovu toga će stučnjaci dati konkretne predloge šta da se radi, ne isplati se prskati napamet.

Uklanjanje ostataka

Kada opadne lišće počinje zimska zaštita voćaka, jer se tada prvo trebaju ukloniti plodovi koji su ostali na stablima. Glavni razlog zašto su oni ostali jeste bolest monilija, usled koje su se plodovi mumificirali i dobili smeđu boju.

Određena količina ovako zaraženih plodova se nalazi na zemlji i oni trebaju zajedno sa listovima da budu pokupljeni. Nakon sakupljanja to sve treba biti uklonjeno iz voćnjaka.

Deo zaštite koja se sprovodi u voćnjaku jeste i uklanjanje osušenih grana. Ova mera se radi samo na  jabučastom voću (jabuka, kruška, dunja, mušmula, oskorša) u jesen. Grana se odseče na oko 30 cm od meesta do kojeg se sušenje proširilo.

Sa grubljom četkom se mogu ukloniti naslage mahovine, lišajeva ili ispucale kore jer je to idealno mesto za prezimljavanje štetnih insekata. Stabla bi se trebala prekrečiti jer se na taj način delom štite od temperaturnih oscilacija.

Zimska zaštita prskanjem

Pre prskanja preparatima je potrebno pročitati uputstvo za njihovo korišćenje. Sa praznom ambalažom proizvoda se mora postupati u skladu sa zakonom (bezbedno odlaganje).

Prvi termin za prskanje je kad sa stabala opadne 70% lišća, temperatura treba da je iznad 10 °C.

Prilikom prskanja voća potrebno je da se stabla dobro nakvase, pa se iz tog razloga koristi i izraz da su voćke okupane.

Sredstva za ovo prskanje su uglavnom na osnovi bakarnih jedinjena i plavičaste su boje pa se zato najčešće i koristi naziv plavo prskanje. Preparati se najčešće kupuju gotovi, ali se mogu pripremiti i kod kuće mešanjem odgovarajućih sastojaka.

Zaštita voća od mraza


Mraz je još jedan problem od kog treba zaštititi voćke tokom hladnijeg perioda godine. Ovde je bitno povesti računa o mikroklimi terena gde zasnivamo voćnjak. Ukoliko odaberemo sorte koje cvetaju značajno kasnije od perioda prolećnih mrazeva, značajno ćemo sebi olakšati posao.

Postoje razlike među voćnim vrstama u pogledu otpornosti na niske temperature, ali ima i razlike među sortama kad je otpornost u pitanju.

Postoje preventivne mere od kojih su najnačajnije održavanje pravilne forme krošnje bez preterane bujnosti, kao i ne iscrpljavanje voćke preteranim rodom. To je jedan od razloga zašto se vrši proređivanje plodova.

Zimska zaštita voćaka od mraza je najznačajnija u periodu kada kreće vegetacija. Ovde ne vreba opasnost samo cvetove koji se otvore, već šteta nastaje i na već zametnutim plodovima. Mere zaštite se svode na sprečavanje cvetanja ili ako je taj proces krenuo na sprečavanje temperature u voćnjaku da se spusti na kritičnu temperaturu.

Sprečavanje cvetanja spada u primarnu zaštitu jer se zasniva na izboru odgovarajuće sorte za teren gde dižemo voćnjak. Od aktivnih mera za sprečavanje procesa cvetanja se koristi prskanje fitohormonalnim sredstvima. Takođe je primećeno da je uticaj mraza slabiji iznad neobrađenog zemljišta.

Od aktivnijih mera zaštite se radi pokrivanje biljaka agrotekstilom ako je manji broj u pitanju, zatim se radi orošavanje i paljenje vatri te mešanje vazduha. Ove sve mere imaju ograničenu mogućnost zaštite, ali kako se primenjuju u proleće često je to sasvim dovoljno.

Kad prođe opasnost prolećnih mrazova treba pregledati voćke da bi se videlo imali na stablima većih oštečenja od mraza. Ukoliko se primete oštećenja, oštećeni deo ukloniti i obaviti ako je moguće podmlađivanje voćke kalemljenjem.

Kao što se može videti zimska zaštita voćaka se sastoji iz nekoliko niza aktivnosti na voćnjaku. Pravilnim postupcima tokom hladnijeg perioda možemo sebi značajno olakšati rad kada krene vegetacija i rast plodova.

 
 

Posetilaca

Imamo 62 gostiju na mreži

Prijatelji DAN



daes