Main Menu

rtv-logo

agropartner poljoprivreda


 

 

poljoprivrednik-160x100

 

 

agroinfotel

 

Da li je moguće odlaganje prodaje zemlje strancima ??? PDF Štampa El. pošta
Napisao Branislav Gulan   
sreda, 31 avgust 2016 12:10

Naša strategija o zadržavanju polјoprivrednog zemlјišta u rukama domaćih vlasnika mogla bi da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalјa EU, a stručnjaci preporučuju „slovenački” model. Srbija, i pored loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), još ima šansu da zaštiti svoje oranice od naglog upliva stranog kapitala.

 


Naša strategija mogla bi da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalјa EU. U zakonodavstvu mnogih članica i te kako postoje ograničenja ko i pod kojim uslovima može steći pravo da postane vlasnik polјoprivrednog zemlјišta. Ako institucije EU to tolerišu svojim članicama „prepisivanje” takvih odredbi za Srbiju bi bila dobra opcija, smatraju stručnjaci.
Postoji mišlјenje da bi u ovim okolnostima najpodesniji bio „slovenački” model propisa. Slovenija za razliku većine drugih država nikada nije tražila moratorijum (zabranu prodaje zemlјe strancima) ali je vešto u propise ugradila nekoliko ograničenja za sticanje prava nad zemlјištem. Neka od njih su, recimo, da kupac mora da bude državlјanin ove zemlјe najmanje pet godina, da prednost pri kupovini imaju vlasnici susednih parcela kao i mladi polјoprivrednici koji formiraju novo gazdinstvo ili proširuju postojeće posede.
U Studiji objavlјenoj u Studentskoj reviji za privredno pravo još 2014. godine studenti Pravnog fakulteta u Beogradu dali su uporednu analizu o tome kako su evropske, ali i druge države regulisale ova pitanja. Iz ove analize može se zaklјučiti da su se sve relativno nove članice EU (Polјska, Češka, Mađarska, Hrvatska i druge) suočavale sa sličnim izazovima kao i Srbija danas. Imale su niske prinose u polјoprivredi, probleme sa navodnjavanjem, zastarelu mehanizaciju, niske subvencije… Postojao je snažan otpor prema pristupanju EU i reformama uopšte. Pod takvim pritiskom većina ovih država tražila je, i dobila, produžetak važenja zabrane prodaje obradivog zemlјišta strancima kako bi zaštitili domaće polјoprivrednike. Među njima su Slovačka, Mađarska, Polјska, Hrvatska…
Posebno je interesantan podatak o kretanju cena polјoprivrednih oranica u zemlјama centralne i istočne Evrope (CIE) neposredno pre i nakon pristupanja Uniji jer slične promene mogu da se očekuju i u Srbiji.
Istraživači su uporedili cene zemlјišta u periodu od 2001. do 2006. godine u nekoliko država CIE kao i prosek u tadašnjim članicama EU. Dok je recimo 2006. u državama CIE hektar vredeo od 1.900 do 2.300 evra prosek u tadašnjoj EU bio je čak 12.000 evra.
Razlike su bile ogromne i to je, uz niže prihode građana, bio odličan  argument ovim država da zatraže produženje moratorijuma za prodaju zemlјišta stranim državlјanima.
Došlo se takođe do podatka da je u posmatranom periodu cena drastično rasla u Polјskoj (35 odsto), Slovačkoj (21 odsto), Estoniji (50 odsto) a u Litvaniji za čak 143 procenta. Kako se navodi u analizi, porast cena pogurale su i takozvane „špekulativne tražnje” pojedinaca koji su bili svesni ogromnih razlika u ceni obradive površine u tadašnjoj EU–15 i zemlјama centralne i istočne Evrope.
– Nije teško zaklјučiti da njihov krajnji cilј nije bio bavlјenje polјoprivredom već dobit od dalјe preprodaje oranica strancima kada to zakonski okvir dozvoli – ističe se u ovoj studiji.
Paralela sa Srbijom je očigledna. Procenjuje se da je više od 100.000 hektara obradivog zemlјišta već u rukama domaćih i stranih tajkuna. Do oranica su došli pod nerealno povolјnim uslovima, uglavnom kroz privatizaciju polјoprivrednih kombinata koji su prethodno dovedeni do propasti. Neki od njih su zaradili ogroman novac preprodajom ranije jeftino kuplјene zemlјe, a neki tek nameravaju da profitiraju od takvih transakcija.
Inače u poslednjih desetak godina, posebno posle velike ekonomske i prehrambene krize 2007–2008. godine, u svetu vlada pravi rat za preuzimanje polјoprivrednog zemlјišta. Veliki investitori, pa čak i vlade pojedinih zemalјa, od tada do danas zauzeli su (kupili u različitim formama) više od 35 miliona hektara obradive zemlјe u svetu. Oko 40 odsto tih kupaca ima sedište u EU. Investitorima su posebno interesantne istočnoevropske zemlјe, koje se pridružuju zajednici gde postoji obaveza prometa zemlјišta, ali i države koje su u procesu pridruživanja. Najveće parcele do sada su otkuplјene u Rumuniji gde je oko 800.000 hektara prodato praktično u bescenje.
Agroekonomisti ističu da ovakav trend ima negativne posledice jer se prelazi na intenzivan uzgoj svega nekoliko kultura – kukuruza, soje, pšenice, ulјana repice... dok se ostale kulture eliminišu.
Nekadašnja ministarka poljoprivrede Srbije, Ivana Dulić Marković izjavila je da će se prema novoj Uredbi a kojom se “preciziraju uslovi i kriterijumi davanja državnih njiva u dugoročni zakup”, one izdavati bez ijednog kriterijuma i prema političkoj odluci koja će će doći direktno iz Vlade Srbije. “Zapravo, verovatno će kriterijum biti sponzorstvo stranke ili nekog od minista­ra koji će prema Uredbi odlučivati o tome ko može da zakupi zemljište na 30 godina”, izjavila Dulić Marković, koja je sada konsultantkinja SEEDEV-a. “Najstrašnije je što se uredbom pot­cenjuju dobri poljoprivrednici”, rekla je ona i dodala da je problematično i to što se uopšte do­nosi Uredba kada postoji Zakon.

 

 
 

Posetilaca

Imamo 59 gostiju na mreži

Prijatelji DAN



daes